У осам поглавља на више од пет стотина страница, читаоци се упознају са историјом села Пребиловци, етимологијом и топонимима, лексиком, народним предањима, културноисторијским споменицима у околини, страдањем становника у последња два рата, повратку прогнаних и постепеним оживљавањем насеља. Такође, дати су и текстови из штампе, а оно што је нарочито значајно јесте антологија књижевних остварења чије је основно везивно ткиво мотивско – херцеговачко село Пребиловци. Готово свака страница у књизи поткрепљена је и фотографијом. др Сена Михаиловић Милошевић Зборник показује да Пребиловци треба да стоје уз сваки помен Јасеновца и Јадовна, јер историја малог херцеговачког села и његове жртве морају бити познате и поштоване. На то упућује и чињеница да су жртве из Пребиловаца нашле место и на фрескама Храма Светог Саве у Београду. др Ана Мумовић Иако је име Пребиловаца уткано страдалничким нитима у колективну свест српског народа, симболичан назив зборника предочава и „друге боје“ које живе и које су живеле и обликовале свакодневни живот мештана села у претходним временима. Пролазећи кроз осам поглавља зборника радова читаоци имају прилику да се упознају са историјом насеља, страдањима у последња два рата, повратком, борбом и животом у садашњим временима затим о перспективама које се отварају у будућим временима, фотографијама, људима, догађајима, локалном херцеговачком лексиком и карактеристичним „пребиловачким минијатурама“ које су опстале у сећањима Пребиловчана. Бојан Арбутина, историчар