Књига „Сапутник и сабесједник“ је избор најзначајних прилога објављиваних у часопису „Дијаспора“ током безмало две деценије његовог постојања. Часопис „Дијаспора“, настао са намером да буде хроничар живота Срба у расејању, је током осамнаест година свог постојања излазио двојезично, на српском и шведском језику, свака два месеца почевши од јануара 1998. године, у тиражу између импресивних 2000 и 2500 примерака. Оснивач и уредник “Дијаспоре”, Ацо Драгићевић, је на више од триста страница сакупио текстове који најбоље осликавају савремена културна стремљења српског народа. Приређивање ове антологије није био нимало лак посао, поготову ако се имају у виду имена сарадника који су обележили “Дијаспору”. Ауторске текстове у овом часопису, између осталих, објављивали су: Милорад Павић, Милован Данојлић, Александар Гаталица, Драган Лакићевић... Књига је тематски подељена на пет одељака, при чему сваки део функционише као засебна, заокружена целина, и препуна је духовних драгоцености. Уводно поглавље под називом Слово о српском језику и писму разматра историјат српског језика, осветљава положај српског језичког корпуса у садашњем временском тренутку и истиче посебност и непроцењиву вредност српског ћириличног писма. Одељак Истините и друге приче отвара потресна прича Митра Шарића Никољдан у Пребиловцима. Реч је, заправо, о одломку из необјављеног романа, који говори о селу Пребиловци у доњој Херцеговини, на граници са Далмацијом, једном од највећих стратишта српског народа у новијој историји. Када је реч о поглављу Радости и туге туђине, требало би скренути пажњу на кратак опис фреске Светог Василија Острошког на спољном делу звоника цркве Светог Саве у Стокхолму. Последњи одељак носи назив Њ. В. Књига и представља праву посластицу за све љубитеље писане речи. Чланак Плава књига као плаво небо говори о најзначајнијој књижевној едицији српског народа, легендарним плавим свескама Српске књижевне задруге, које су као и наш народ расејане диљем земљиног шара. Од велике је важности текст о Мирослављевом јеванђењу, заправо о судбини једне исечене и украдене странице Јеванђеља. Колика је само вредност упознавања читалачке публике са Букваром инока Саве штампаним у Венецији далеке 1597. године! Или чланак о преводу књиге "Живот Светог Саве" Николаја Велимировића на шведски језик. Православне новине из Стокхолма објављивале су ово дело три и по године као фељтон у 45 наставака. А шта тек рећи за својеврстан каталог српских библиотека у иностранству и податак да лична библиотека Ђорђа Николића из Чикага броји близу 10.000 књига на српском језику и сматра се највећом српском приватном библиотеком у дијаспори! Изводи из приказа књиге "Сапутник и сабесједник" Милорада Прелевића на порталу "Људи говоре" (2016).